Fizička spremnost u fudbalu

Pod fizičkom kondicijom u fudbalu podrazumevaju se psihosomatska stanja fudbalera, odnosno funkcionalno stanje organizma fudbalera, pri čemu su fizičke i motoričke sposobnosti dobro razvijene, a nervne rezerve u dovoljnoj meri očuvane. Fizička kondicija se u fudbalu, ne retko i ne opravdano, često identifikuje sa treniranošću fudbalera. Treniranost je daleko širi pojam koji obuhvata: pored kondicione, istovremeno i tehničku i taktičku pripremu. Kondicija, tehnika i taktika su ravnopravni subjekti treniranosti, koji samo zajedno omogućuju visoke i značajne sposobnosti za fudbalsko takmičenje.Zadatak kondicione pripeme fudbalera je podizanje funkcionalnih i motoričkih sposobnosti na nivo optimalne pripremljenosti. Ta transformacija funkcionalnih i motoričkih sposobnosti se postiže primenom različitih metoda i sredstava treninga. Pri tome je veoma važno odabrati upravo one metode i sredstva treninga kojima se ostvaruje najviši nivo pozitivnih adaptacionih promena kod fudbalera. Da bi se to moglo ostvariti, neophodno je poznavati osnovne fiziološke mehanizme sposobnosti karakteristicnih za fudbalere korner zastavice. Podela sposobnosti koje su u vezi sa fizičkom pripremom fudbalera su:

Snaga?

Snaga se najčešće određuje kao sposobnost savladavanja spoljašnjeg otpora, tj. sposobnost suprotstavljanja tom otporu, pomoću mišićnih naprezanja. U toku igre, fudbaler uglavnom u toku kretanja savlađuje sopstvenu težinu, težinu lopte i eventualno silu, koju u uslovima duel-igre prema njemu usmerava protivnički igrač. Usled toga on koristi sopstvenu snagu, u prva dva slučaja, da bi savladao inerciju sopstvenog tela i lopte, a u trećem slučaju, da bi se suprotstavio nastojanju protivnika da dođe do lopte. Razni počeci kretanja, ubrzanja, zaustavljanja u velikoj brzini, promene pravca kretanja, skokovi, udarci po lopti – najcešća su kretanja u kojima se ispoljava snaga fudbalera.

Brzina?

Za brzinu možemo reći da je sposobnost da se u što kraćem vremenskom intervalu pređe što je moguće više. Mada je brzina kao fizička sposobnost genetski uslovljena, na nju se pravovremenim sistematskim radom može uticati u određenoj meri. Genetika je dokazala da postoje određena razdoblja u životu čoveka kada se neke nasleđene osobine mogu maksimalno razviti. Međutim, potrebna je i adekvatna aktivnost (vežba) koja će predispoziciju pretvoriti u realnu sposobnost, trajni kvalitet čoveka. U vezi sa tim, neophodno je, u cilju razvoja brzine još u najranijem uzrastu, forsirati vežbe za razvoj brzine kretanja, a posebno za razvoj frekvencije pokreta. Iako se tehnika trčanja fudbalera razlikuje od tehnike trčanja atletičara – sprintera (usled prisustva protivnika, lopte, česte promene pravca kretanja itd.), neophodno je da mladi fudbaleri već na samom početku obuke savladaju osnove fudbalskog trčanja. Pravilna tehnika trčanja, osim što uslovljava postizanje velikih brzina, istovremeno omogućava i ekonomično trošenje energije, što je u jednoj dugotrajnoj sportskoj aktivnosti, kao što je fudbalska igra, od veoma velikog značaja . Zato je prvi zadatak trenera da kod dečaka isprave greške pri trčanju, kao što su, na primer, zabacivanje glave korner zastavice suviše unazad ili okretanje glave levo-desno, uvrtanje i klaćenje trupa levo-desno, nekontrolisano zabacivanje potkolenica levo-desno van pravca kretanja, loše postavljena stopala, nepravilan rad ruku, nesimetrični pokreti leve i desne strane tela itd.

Startno ubrzanje i maksimalna brzina trčanja.

Startno ubrzanje, kao i maksimalna brzina trčanja  zavise od frekvencije i dužine koraka i brzinske snage koja se ispoljava pri otiskivanju od podloge.

Brzina naglog zaustavljanja

Brzina naglog zaustavljanja i promene pravca kretanja je izuzetno važna u fudbalskoj igri, kako za napadače, tako i za odbrambene igrače, koji adekvatno moraju odgovoriti na kretanje napadača.

Brzina izvođenja elemenata tehnike

Pored brzine pojedinačnih pokreta prilikom izvođenja pojedinih tehničkih elemenata, kao što su udarci po lopti, driblinzi itd., za fudbalere je veoma bitna sposobnost vođenja lopte u maksimalnoj brzini. Vođenje lopte, pored velike brzine trčanja, zahteva i visoku tehničku umešnost u kontrolisanju lopte. Ova sposobnost je veoma važna prilikom iznošenja lopte iz odbrambene zone i prilikom izvođenja kontranapada. Prilikom vežbanja treba obratiti pažnju da lopta uvek ostane u posedu igrača, mada situacije na terenu ponekad daju igraču priliku da sebi da nešto duži for korner zastavice. Vežbe za razvoj sposobnosti brzog vođenja lopte, kao i prethodne vežbe, namenjene povećanju brzine trčanja, treba raditi sa odgovarajućim pauzama, koje omogućavaju potpun odmor, a vežbanje treba prekinuti, čim se pojave znaci umora.

Brzina taktičkog delovanja

Premda ova sposobnost u bitnoj meri zavisi i od psihičkih procesa mišljenja, predviđanja, široke percepcije itd., a takođe i od iskustva fudbalera, u motoričkom smislu, brzina taktičkog delovanja je ipak najsličnija kompleksnijim formama reagovanja u složenim situacijama. Ovde se veoma često javlja mogućnost izbora većeg broja rešenja, ali od brzine reagovanja i ispravnosti izbora rešenja za koje se fudbaler opredeljuje, zavisi i konačan uspeh taktičke akcije. Mnogobrojnim taktičkim vežbama, u kojima postoji mogućnost izbora većeg broja rešenja, a koja trener ili saigrač određuje i na koja treba adekvatno i brzo odgovoriti, može se u značajnoj meri usavršiti ova sposobnost.

Izdržljivost?

Pod izdržljivošću se podrazumeva sposobnost da se neka aktivnost vrši duže vremena, bez sniženja njene efikasnosti. Drugim rečima, izdržljivost je sposobnost suprotstavljanja zamoru. Kada je reč o fudbalu, možemo reći da je to sposobnost izvođenja složenih motornih akcija u granicno visokom tempu u toku cele igre. Obiman kompleks taktičkih i tehničkih akcija, koje izvode fudbaleri, postavlja organizmu povećane zahteve. Usled toga, neophodno je u cilju pravilnog programiranja treninga, poznavati elementarne biohemijske i fiziološke aspekte mišićne aktivnosti, kada je reč o razvoju ove sposobnosti.

Okretnost?

Okretnost je sposobnost brze i tačne promene položaja tela u prostoru, kao adekvatnog odgovora na pojavu iznenadnog signala kroz aciklično, nestereotipno kretanje. Okretnost je u prvom redu uslovljena koordinacijskom složenošću pokreta. Koordinacijska složenost se izražava kroz potrebu međusobnog usklađivanja pokreta, koji se vrše istovremeno ili jedan za drugim, na nestereotipan ali svrsishodan način, u cilju rešavanja postavljenog zadatka. Sledeći faktor koji određuje sposobnost okretnosti je tačnost pokreta, i to u odnosu na prostor, u odnosu na vreme i u odnosu na doziranje sile pokreta. Poslednji faktor koj služi kao merilo okretnosti je brzina, tj. vreme potrebno da se dostigne potrebni nivo tačnosti izvođenja adekvatnog kretanja, ili najkraće vreme koje protekne od pojave iznenadnog signala do početka reagovanja. Dakle, može se zaključiti da se okretnost meri koordinacijskom složenošću zadatka, tačnošću izvršenja i vremenom za koje se zadatak izvrši. Prethodno stečeni koordinacijski elementi pozitivno utiču na savladivanje koordinacijski novih pokreta korner zastavice. Što veći fond prethodno naučenh pokreta čovek poseduje, što je veća prisutnost uslovnih motoričkih refleksa, to će i usvajanje novih, koordinacijski složenih kretanja biti olakšano. Dakle, okretnost se ogleda i u lakoći savladavanja novih motoričkih zadataka. U fudbalu, okretnost se najbolje usavršava učenjem novih pokreta, veštinom driblinga, kombinacijom driblinga, kombinacijom driblinga i udaraca itd. Time se povećava repertoar koordinacijskih elemenata koji se u datim situacionim uslovima mogu uspešno iskoristiti kao svrsishodna celina.

Gipkost (pokretljivost)?

Gipkost je sposobnost izvođenja pokreta sa što većom amplitudom. Ona sa jedne strane zavisi od mehaničke strukture zgloba, tj. od načina povezivanja koštanih poluga i slično (zglob kolena, zglob lakta) i sa druge strane, od istegljivosti mekih tkiva aktuelnih za dati zglob i za dati pokret Na gipkost utiču više faktora, kao što su: temperatura spoljašnje sredine, vreme rada, uzrast, emocionalno stanje, prethodna aktivnost i dr. Na višim spoljašnjim temperaturama, gipkost je veća nego na nižim, pa se to mora uzeti u obzir, naročito prilikom rada u uslovima nižih temperatura, kako bi se preventivno, vremenski dužim istezanjem muskulature, delovalo u smislu sprečavanja povreda. Pri tom, veoma je poželjno da fudbaleri koriste trenerke, šuškavce i sl. kako bi za vreme istezanja u što većoj meri smanjili uticaj hladnoće na svoju muskulaturu. Utvrđeno je takođe, da je pokretljivost kod istih osoba veća u popodnevnim i večernjim satima nego ujutru korner zastavice . To ne znači da se vežbe gipkosti ne mogu raditi i ujutru, npr. prilikom „futinga“, već da im u tom slučaju treba posvetiti više vremena i u većoj meri poštovati princip postupnosti u radu. Na pokretljivost utiče i uzrast. Pokretljivost se posebno razvija od 12-15 godina, posle čega dostiže svoj maksimum, koji kasnije treba održavati.

Tekst je preuzet iz knjige:
FUDBAL – istorija, teorija i metodika
Dr Aleksic Veljko
Dr Aleksandar Janković

Bma Trading d.o.o ponuda korner zastavice, set od 4 zastavice,

Od poliestera, crvene boje. Sastoji se od plastične drške sa čeličnom oprugom unutar nje, i gumenog držaca. Korner zastavica podrazumeva fleksibilnost.Sadrži umetak, pomoću koga se zastavica fiksira za zemlju.

Vaš Bma Trading d.o.o !