Džudo – osnove, istorijat, razvoj

Judoke (džudisti) treniraju u specijalnoj vrsti džudo kimona koja se zove Judogi (Gi na japanskom znači – odeća). Judogi se veže posebnim debelim pojasem koji odgovara judokinom rangu.

Džudo je osnovan 1882. godine u malom budističkom hramu Eishoji u Japanu. Jigoro Kano je u svojoj mladosti izučavao razne škole jiu-jitsua,prvenstveno Tenshin shinyo ryu i Kito ryu jiu jitsu. Jigoro Kano bio je
sitne konstitucije pa je shvatio da samo izuzetnim poznavanjem tehnikai principa može da pobedi jače i veće protivnike.

Tenshin shino ryu škola bila je poznata po tehnikama poluga i zahvata te udaraca, dok je Kito ryu jiu jitsu škola bila poznata po tehnikama bacanja.

Vežbajući Kito ryu jiu jitsu Kano je dostigao vrlo visok nivo i lider škole Hachinosuke Fukuda dodelio mu je titulu
Menkyo kaidena, naslednika škole.

Na jednom treningu priznao je Kanu da od sada Kano počinje učiti njega. Interesantno je da je kćer Fukude,
Keiko Fukuda, kasnije postala učenica Kana i da je danas žena sanajvećim judo zvanjem, 9. Dan i živi i aktivno trenira u Americi.

Jigoro Kano bio je vizionar i osetio je da su borilačke veštine na zalasku popularnosti ponajviše zbog lošeg pristupa na treninzima pa je tako došao na ideju da napravi transformaciju i promeni cilj koji je tada bio prvenstveno povređivanje i ubijanje protivnika u jedan puno plemenitiji aspekt koji borilačke veštine imaju. Tako je stvorio
Kodokan džudo, školu koja je u svom početku okupila 9 učenika koji su u malom budističkom hramu počeli da vežbaju judo na 12 tatami strunjača.

U početku su svi osporavali vrednost judoa jer se vežbanje izodilosa manjim brojem opasnih tehnika, no dilema je rešena u meču organizovanom od strane policije koja je bila zainteresovana za uvođenje jednog sistema za obuku policajaca.

Meč je održan u 15 borbi između predstavnika nekoliko škola jiiu-jitsua i Kodokan džudo . Trinaest borbi
dobili su borci Kodokana, a dva su meča proglašena nerešenim. Od tada judo se uvodi u sve institucije, vojsku, policiju, škole i univerzitete.

BMA džudo kimono

Razlog efikasnosti džudo kimona prvenstveno je u uvođenju randorija (slobodnog napadai obrane) koji je postao mesto gde se sva naučena tehnika pokušava izvesti u uslovima najbližim slobodnoj borbi. Tako je u randoriju čitav
niz tehnika doživeo svoju pozitivnu evoluciju. Na zdravim temeljima koje je postavio, Kano je uspeo da igradi veštinu koja se neprekidno razvija i koja se nikada nije podelila na stilove, jer pravila i principi su jasni i sve što može da se primeni lako se uklopilo u judo (puno je tehnika nastalo kasnije, a neke su uvedene i iz srodnih stilova rvanja i samba).

Kano je bio vrlo uticajna osoba, bio je i ministar sporta, te je svojim internacionalnim karakterom uspeo da proširi  judo  po celom svetu. Slao je  misionare judoa, svoje učenike, u svet. Takođe vrlo je pozitivno uticao na očuvanje tradicionalnih borilačkih veština jer je pozivao i sarađivao sa mnogim majstorima kojima je davao mesta u
Kodokanu kako bi podučavali svoju veštinu.

Judo je postao olimpijski sport 1964. godine na olimpijadi u Tokiju. U apsolutnoj kategoriji,  na opštu
tragediju japanaca, pobedu je odneo Anton Geesink iz Holandije (video snimak finala možete pogledati ispod).Danas je Buttokukai škola u kojoj po tradicionalnim idejama rade majstori aikidoa, judoa, karate-doa, kenda i tradicionalnih samurajskih veština. Jednom godišnje održava se i turnir “crveni i beli” kojim se “odmeravaju snage” istočnog i zapadnog Japana. Nije slučajno izabran Tokio, prestonica zemlje kolevke judo sporta, a
takmičenje je održavano u čast osnivača judoa – Jigoro Kano-a.

Borbe su održavane u novoizgrađenoj Hali “Nippon Budokan”,  i sadržavale su tri težinske (laka do 68 kg, srednja do 80 i teška, preko 80 kg), kao i apsolutnu (otvorenu) kategoriju. Takmičarski  se većinom bazira na tehnikama bacanjima (nage-waza), koje se dele na ručne tehnike (te-waza), bacanja preko kuka (koshi-waza) i nožne tehnike (ashi-waza). Judo se sastoji i od tehnika u parteru(katame-waza) koje se dele na držanja (osaekomi-waza), gušenja
(shime-waza) i poluge na rukama (kansetsu-waza).

BMA džudo kimona

Parter je prilično zanemaren u takmičarskom džudo kimonu jer se, zboga traktivnosti, borbe prekidaju vrlo brzo ako jedan od takmičara ne napravi značajan napredak. Tehnike u džudo kimonu se na treningu uče radeći “u prazno”, s partnerom koji se “pušta” i u laganom sparingu s partnerom (randori).

Pre nego što je Jigoro Kano stvorio Judo, učitelji su učenicima izdavali diplome i svitke teksta koji su
svedočili o njihovom napretku. Kano je započeo moderni sistem kada je1883. dvojici svojih starijih učenika (Shiru Saigou i Tsunejiru Tomiti) dodelio status shodan. No čak ni tada nije bilo razlike u izgledu između njih dvojice i ostalih učenika, jer tada Kano još nije bio izmislio Judogi pa su učenici trenirali u tradicionalnim kimonima.
1907. Kano je predstavio Judogi kakav poznajemo i danas te su se počeli upotrebljavati pojasevi, za početak samo beli i crni.

Pojasevi druge boje su došli u upotrebu tek kad se u džudo kimonu počeo praktikovati izvan Japana. Mikonosuke Kawaishi je počeo podučavati judo u Parizu i uvideo je da učenici-zapadnjaci brže napreduju kada imaju razne boje pojaseva kao vizuelni dokaz svoga znanja.

Izvor : Jkcement.rs

Bma kompletna ponuda Judo opreme, brendovi Bma i Adidas,

Vaš BMA !