Karate – ishrana i kvalitet života

Hrana i njena energetska vrednost

Hrana je bilo koja materija koja apsorpcijom u ljudskom organizmu doprinosi očuvanju njegove stabilnosti. Hranu u užem smislu čine sledeći sastojci: ugljeni hidrati, belančevine, masti, vitamini, minerali. Sve životne namirnice, osim nekih izuzetaka ( voda za piće, kuhinjska so itd. ) su životinjskog ili biljnog porekla.  U predindustijskom društvu, čovek je sam uzgajao hranu dok se danas time bavi manji deo društva. Razvijene su : mesna industrija, mlečna industrija, ribarska i pekarska industrija.  Kako je nekonzervirana hrana podložna kvarenju, razvijeni su sistemi kontrole kvaliteta hrane, od proizvođača do mesta prodaje a najpoznatiji je HACCP sistem.  Pojedine životne namirnice se koriste u obliku u kojem se nalaze u prirodi, a većina namirnica se može koristiti tek posle odgovarajuće pripreme i prerade. Preradom namirnica dobijaju se prehrambeni proizvodi koji se po hemijskom sastavu manje ili više razlikuju od namirnica iz kojih su proizvedeni. Namirnice sadrže osnovne hemijske materije, minerale i vitamine ali različite vrste i u različitim količinama, pa se zbog toga međusobno razlikuju i po nutritivnoj i energetskoj vrednosti.

Energetska (kalorijska) vrednost namirnica označava se kalorijama, kojima se meri količina toplote koju hrana oslobodi u metaboličkom procesu.

Kalorije hranljivih sastojaka:

1 g proteina = 4 kcal (kilokalorije)

1 g masti = 9 kcal

1 g ugljenih hidrata = 4 kcal

1 g alkohola = 7 kcal

1 g organske kiseline = 3 kcal

1 kcal = 4,196 kJ (kilodžula)

Dnevni unos kalorija treba da bude izbalansiran s dnevnom potrošnjom. Optimalna dnevna energija zadovoljava potrebe bazalnog i radnog metabolizma. Energija bazalnog metabolizna je potrebna za održavanje osnovnihe životnih funkcija u normalnom stanju. Energija za radni metabolizam zavisi od vrste, težine i vremena u kojem se rad obavlja. Višak hrane se taloži u obliku masti i dovodi do gojaznosti.

Za funkcionisanje tela potrebna je energija, koja se dobija unošenjem izbora hrane u organizam. Međutim, nije svejedno kako je ta energija raspoređena u namirnicama i od čega se sastoji. Nije bitna samo količina namirnica nego umerena ishrana i šta se unosi u organizam, kojim redom i razmak unosa tih namirnica. Hrana je ta koja snabdeva ćelije tela veoma važnim hranljivim (energetskim) i zaštitnim materijama koji istovremeno predstavljaju uslov za nastanak, pravilnu funkciju i održavanje pojedinih organa.

Izvor : KarateNokachins

BMA, lider na tržištu proizvodnje i distribucije opreme za borilačke sportove,

Kompletna oprema za karate, brendovi BMA i Adidas,

#karatekimona #štitnici #pojasevi #rukavice #papuče #štitnicizatelo #suspenzori #gumezazube

Vaš BMA !