Komentar: Stiglo je novo doba u MMA, doba “super fajteva” i miliona…

Uređene države imaju vojne doktrine, razvojne strategije i druge dokumente koji određuju njihove ciljeve i ponašanja delova društva u određenim situacijama i vremenskim etapama. MMA, kao elitna svetska borilačka promocija, ali i velika multinacionalna kompanija, takođe ima dugoročne i kratkoročne ciljeve.

Oni se neretko menjaju. Pa je pre nekoliko godina glavni cilj promocije bio uveriti javnost da je slobodna borba pravi sport, a ne tamo nekakvo divljanje u kavezu. Razlog zbog kojeg su želeli postići upravo taj cilj jest naravno novac. Naime, veliki sponzori se lakše “upecaju” kada im prodajete sport, a ne nasilje. Pa su se tako vrlo brzo u svrhu “sportizacije MMA-ja” uvele rang lestvice najboljih boraca koje su u teoriji trebalo određivati izazivače i urediti ko se s kim i zašto bori. U tome se nije u potpunosti uspelo jer, iskreno govoreći, radilo se o više manje kozmetičkom cilju samo za javnost. Ko se s kim treba boriti je u borilačkim sportovima više od jednostavne matematike. Stilovi čine mečeve pa neretko dvoboji nekih boraca jednostavno nemaju smisla, iako bi prema stanju na rang lestvicama upravo oni trebali ukrstiti rukavice. No, ugovor s Reebokom je potpisan, MMA prenosi su se zacementirali na nacionalnom FOX-u, ciljevi su postignuti.

Ono što je usledilo jeste nova promena doktrine. Je li se ona dogodila spontano ili je posledica smišljene strategije, teško je reći. Verojatno oboje pomalo. Danas sa sigurnošću možemo reći da je u UFC-u usledilo vreme “super fajteva”. Stiglo je doba mega dvoboja koji su potpuno jesu (i hoće u budućnosti) u drugi plan gurnuli titule UFC prvaka. Donedavno je svakom “contenderu” bio glavni cilj stići do prilike da se bori za pojas. Jer jednom kada postanete UFC prvak, osim većeg novca i procenta od PPV prodaje, zaslužili ste i sportsku slavu.

Danas je situacija malo drugačija. Netačno bi bilo reći da su titule i pojasevi sada nebitni, no i prema izjavama UFC prvaka vidi se da im je bitnije dogovoriti neki “mega dvoboj” koji će im finansiski rešiti budućnost, nego odbraniti šampionski pojas. I dok pre par godina ni metkom u isti kavez niste mogli ugurati Georgea St. Pierrea i recimo Andersona Silvu, ili Andersona Silvu i Jona Jonesa, ili Jona Jonesa i Caina Velasqueza, danas se MMA prvaci sami guraju u dvoboje izvan svoje težinske kategorije. U mečeve koji će im doneti milione dolara i koji će im osigurati budućnost sa samo jednim ulaskom u Octagon.

Da je čitava stvar orkestrirana od strane UFC-a vidi se i po značajnom povećanju honorara boraca koji je ključan faktor “za novo super fajt doba”. Puno veći honorari su motivator koji je promenio stav boraca o takvim mečevima. Čelnici promocije su shvatili da im nije problem platiti 12 miliona dolara Nateu Diazu ili 15 miliona dolara Conoru McGregoru za jedan meč, ako će promocija od istog zaraditi 150 miliona. Ranije bi top borci dobijali nekoliko stotina hiljada dolara, a najveće zvezde poput GSP-a bi zaradile i do nekoliko miliona. U budućnosti bi honorari najvećih zvezda za neki meč koji će se okarakterisati kao “super fajt” trebali redovno ići iznad deset miliona dolara što je najveći mogući motivator.

McGregor je revolucionar

Conor Mcgregor

Naravno, kralj takvih mečeva, onaj s kojim svi žele u Octagon, je Irac Conor McGregor. Eddie Alvarez, Nate Diaz, Donald Cerrone, Jose Aldo, Nick Diaz, Robbie Lawler, Rafael Dos Anjos… samo su neki od boraca koji se žele ugurati na sledeću stanicu voza zvanog “The Notorious”. Svi bi oni nezavisno o ishodu dvoboja želeli ukrstiti rukavice s kontroverznim Ircem jer znaju da će im taj meč sigurno doneti preko 10 miliona dolara. Je li ulog osim silnih miliona i neki pojas UFC prvaka, to je sasvim nebitno. U direktnom sudaru slave i miliona, uvek će pobediti milioni. Jer kada imate milione, onda vam za slavu ne treba pojas prvaka.

Ovakva taktika se itekako financijski isplatila i UFC-u koji je samo u protekle dve godine imao čak šest PPV prenosa koji su prodani u preko milion kuća. Ako te impresivne brojke pomnožite sa 69 dolara koliko iznosi cena jednog prenosa u HD-u, lako je dobiti naprosto bolesnu računicu koja dokazuje samo jednu stvar – MMA fanovi žele da slobodna borba bude kombinacija sporta i zabave. MMA samo kao sport je puno manje zanimljiv, nego MMA kao sport u kojem se vraća Brock Lesnar, stiže CM Punk, McGregor napušta svoj pojas da bi se razračunao s Nateom Diazom u velteru ili recimo Jon Jones odrađuje “super fajt” sa Stipom Miočićem. MMA fanovi očigledno obožavaju tu “show business” komponentu pa zašto bi im onda ona bila uskraćena.

Za kraj ipak ne smemo potceniti volju novih vlasnika UFC-a koja je u ovom trenutku i dalje nepoznata. Hoće li njihov cilj biti od UFC-a (MMA-ja) napraviti olimpijski sport ili će im cilj biti maksimalizovati zaradu, za sada se ne zna. No, upravo će o takvim strateškim odlukama i zavisiti budućnost slobodne borbe, ali i budućnost svih njenih aktera.

Izvor : http:///, Marko Petrak