Vodič za roditelje fudbalera

Svakodnevno srećemo roditelje koji nam pričaju o svojoj deci i njihovim fantastičnim sposobnostima. Upravo njihovo dete je talentovano i svakoga dana im se čini da “gubi vreme” trenirajući po ovdašnjim livadama. Biti ambiciozan i subjektivan kada se gleda svoje dete nije ništa čudno. Međutim, posmatrajući kroz godine odrastanja nekoliko generacija shvatili smo da je ustvari dosta talentovanih dečaka ili devojčica, napustilo treninge i sport uopšte, zbog prevelike “ambicioznosti” njihovih roditelja, kapitenska traka.

U svemu u životu treba imati meru, pristup i poštovanje prema onom čemu se baviti vi i ljudi oko vas pa je priča upravo o tome.

Kako postati roditelj fudbalera, kako savladati emocije dok gledate svoje dete, koja su to “pravila” u odnosu između vas, vašeg deteta, trenera i ekipe za koju nastupa.

Sasvim sigurno da je ovaj tekst istinski Vodič za roditelje, koji žele da im se dete bavi sportom. Sve dole napisano su neke smjernice, prije svega psihološke, odnosno način postupanja u određenim situacijama, koje su bitne za odgoj više manje svakog sportiste, pa i fudbalera u njegovom početku, makar to bila i samo igra.

1. Podržavajte dete: Ne mislimo samo u finansiskom smislu. Istraživanje je pokazalo da većina dece učestvuje u sportu uglavnom za zabavu. Deca ne razmišljaju o igranju u Realu ili Barceloni kada imaju 10 godina, kao što je to prisutno kod nekih roditelja. Deca bi se trebala prvenstveno zabaviti, jer je to njihova zabava pa se onda zabavite i uživajte i vi. Svaki roditelj bi trebao pokušati shvatiti da, ako plati za opremu i mesečnu članarinu, to ne znači da su vlasnici igre. Igra pripada igračima.

2. Na vreme dovedite mladog fudbalera na treninge i utakmice. Ne samo zbog navikavanja na disciplinu, tačnost i neometano odvijanje treninga. Trening ne počinje s dolaskom na teren. To počinje dolaskom barem 15 minuta pre terena u svlačionicu i s pripremom za trening. U ekipnim sportovima svlačionica može, pre i nakon utakmice, u praksi u mnogim slučajevima biti korisnija za učenje životnih lekcija kapitenska traka , a ponekad i zabavnija od same utakmice.

3. Poštujte prostor svlačionice. To je mesto gdje ulaznice imaju trener i naravno igrači.

4. Podržite trenera i pustite ga da radi svoj posao – trenira. Ako kritikujete trenera pred očima svog deteta vaše je delo kontraproduktivno. S time samo potkopavate detetu sopstveno iskustvo. Postoji jedna stara ironična poslovica koja opisuje odnos između trenera i roditelja: ” Naravno da znam više od trenera, jer ja sam jedan od roditelja igrača.” Trener je voditelj i odgovoran je za odluke koje su donesene u najboljem interesu tima kao celine. Iako se roditelj ne mora složiti s odlukom, pogotovo ako se radi o vašem detetu, trebate razumeti i poštovati ulogu trenera.

5. Korištenje pravila 24-sata: 24-satno vrlo važno pravilo funkcioniše na sledeći način. Ako imate nešto za reći treneru čekajte 24 sata nakon događaja pre nego što ćete razgovarati s njim – naravno bez dodataka alkohola ili ostalih “stimulansa”. U međuvremenu, dobit ćete bolju perspektivu baš kao i trener. Tokom tog vremena, u postupku se eliminiše mnogo argumenta. Fudbal je emocionalna igra. Zbog toga je najbolje da se emocije smire pre razgovora s trenerom. Razgovarajte tako kako to za dvije odrasle osobe i dolikuje.

6. Vožnja u autu: To može postati tačka velikog trenja između mladih igrača i njihovih roditelja. Kad nakon utakmice sjednete u auto, ne zasipajte ih s milion pitanja. Vozite ih na ručak ili ukusnu večeru . Nemojte kritikovati njihovu igru – ili čak igru saigrača. Dopustite im da oni govore. Dopustite im da vam kažu ono što oni imaju na umu. Ako želite nešto pitati, pitajte ako su se oni zabavili. Vožnja kući ponekad može biti vrlo emocionalna, taj osjećaj pojačava i emocionalna utakmica.

7. Fudbal je sportska igra, koja zahteva sve više znanja i hrabrosti. Budite strpljivi i podstaknite decu da se igraju, ali da daju i sve od sebe, pre svega u usvajanju znanja. Neka deca trebaju više vremena za učenje, kao i za vožnju biciklom, ali na kraju svi voze bicikl na isti način.

8. Ne budite roditelj sa štopericom. Nekoliko puta sam video roditelje na tribinama koji mere količinu vremena svojeg deteta na terenu. Roditelji sa štopericom promatraju samo njihovo dijete, utakmice nikada. Oni su oduševljeni kada njihovo dete da ​​gol, ali ih nije briga ako gol da jedan od saigrača. Jedna od velikih lekcija u timskim sportovima je naučiti kako i timski rad može napraviti razliku kapitenska traka. Timski rad između roditelja često je jednako važan kao i timski rad među decom na terenu. Samo jedna štoperica među roditeljima može promeniti “hemiju” fudbalske sezone među mladićima.

9. Suđenje. Ako bi suđenje bilo tako jednostavno, mogao bi suditi svako ali očito to ne može. Što više budete proklinjali i urlali manje ćete simpatija od sudija “zaraditi”. Sudije čuju gotovo sve. Sudije, barem većina, na utakmicama sude najbolje što mogu i neminovno čine greške, baš kao što greše treneri i igrači.Ako gubite živce na tribini,u prvom redu nije ugodno za vaše dete, kamoli za vas. Pokušajte shvatiti da ste primer svojoj deci i nek vam ne bude svejedno kako se ponašate, što govorite /vrištite dok s tribine gledate decu kako igraju.

10. Roditelji trebaju razumeti i poštovati ​​koncept timskog delovanja i trebali bi biti svesni da svaka ekipa ima igrače koji su nešto bolji od drugih, ali konačni uspeh tima zahteva saradnju svakog ko je član tima – bio on rezervni golman ili pak tehnički vođa. Nijedan pojedinac u povijesti ekipnih sportova, bez obzira koliko on velik i fantastičan bio, ne bi doživio uspjeh bez ostalih članova tima.

11. Roditelji trebaju shvatiti da su fudbaleri oni koji igraju igru. Ako mladić tokom utakmice stalno čeka instrukcije ili gleda prema tribinama čekajući kakav signal, dete se ne može fokusirati na utakmicu i time gubi kontakt s trenerom i saigračima, što narušava i deo učenja od strane trenera – kako se odazvati i učestvovati u sportskoj priči tokom utakmice. Sa svojom ekipom i trenerom, ne s publikom, koja god ona bila.

12. Ne nudite novac svom detetu za broj postignutih golova. Strast i ljubav prema fudbalu ne može se naučiti ili kupiti. Podstaknite decu da blokiraju udarce na gol i da se čvrsto bore uz kornere i uz aut liniju – ovo će im dobro poslužiti, čak i u životu.

13. Ako je moguće, delite i kupujte neku korišćenu sportsku opremu, naročito u rastućim godinama. Vaša deca ne trebaju nove kopački koliko ih imaju Messi ili Ronaldo. Zbog novih kopački neće postati bolji fudbaleri.

14. Pratite događanje na terenu, ne na semaforu. Iako je rezultat i plasman u malo starijim uzrastima donekle važan, merenje uspešnosti isključivo na temelju bodova, pobeda i poraza može biti vrlo opasno. Na kraju, dete je ono koje mora razviti strast za igru i pokazati želju da odigra najbolje koliko može. To je njihova igra. Neka je oni i igraju.

15. Podstaknite decu u školi i kod učenja. Budite ponosni i na dječji školski uspjeh i život izvan fudbalnog travnjaka. Zašto? Zbog toga jer fudbaler u svom životu mora biti spreman na najgore, ali u isto vrijeme imati nadu za sve najbolje, u sportskom smislu govoreći. Ako u životu fudbalera nešto krene¨krivim putem¨, odnosno, ne bude dovoljno uspješan i kvalitetan u fudbalu, uvek se može osloniti na obrazovanje i znanje.

Izvor : http://gugu.ba,

Bma ponuda rekvizita za fudbal, kapitenska traka

Široka ponuda, uvek dostupan lager, veoma pristupačne cene,

Vaš Bma Trading d.o.o !