Zašto je nekima od nas zaista potrebna teretana…

Treniranje u teretani sa tegovima može biti sjajna stvar jer vam omogućuje da prevaziđete svoja genetska ograničenja. Nije bitno da li vam je otac bio dasa tipa ili je vaša majka bila Istočno-Nemačka bacačica kladiva. Vi i pored toga možete da promenite svoje telo treniranjem u teretani sa tegovima.

Da li imate uzana ramena i širok struk? Tanke ručice a nožice k’o u čaplje? Možda vam je grudni koš toliko uvučen da ljudi koji boluju od emfizema pluća izgledaju robustno u odnosu na vas. Ništa od toga nije važno jer tegove možete koristiti da ispravite neke ili sve od tih nedostataka u oblikovanu i funkcionalnu telesnu strukturu. Priznajem, da neki nikada neće uspeti u svojoj nameri da izgledaju kao članovi ekipe poslednjeg dela filma Furios seven ali i dalje možete sebe oblikovati da na plaži izgledate sasvim pristojno radom sa tegovima.

Tegovi sa hvatačima

Međutim! Što bi rekao gore pomenuti genijalac Tyrion Lannister “Sve što je rečeno pre ovoga međutim, više nije bitno”. Jeste, bitno je ali je za temu ovog blog posta, manje važno. Ono što je veoma bitno su sledeći podaci: “Svaki treći odrasli stanovnik Srbije, imao je ili ima psihičkih problema ali se tek svaki deseti odlučuje za pomoć stručnog lica, izneto je u Opštoj bolnici u Subotici povodom Međunarodnog dana posvećenog mentalnom zdravlju (deseti oktobar).Građani Srbije najviše pate od neurotskih poremećaja, anksioznosti, promena raspoloženja, depresije i konzumiranja opojnih supstanci (bolesti zavisnosti), naročito alkohola koji često kombinuju sa psihijatrijskom terapijom. Međutim, tek svaki deseti građanin obrati se lekaru za pomoć, za razliku od evropskih zemalja gde svaka treća osoba sa psihičkim smetnjama zatraži pomoć psihijatra“. Aktivni sportisti i rekreativci dobro znaju za značaj treninga sa opterećenjem. Prednosti za atletske performanse su opštepoznate. Međutim, gledano uopšteno trening sa opterećenjem još uvek ne dobija “kredit” koji zaslužuje. Ljudi obično prepoznaju koristi ove vrste treninga u smislu fizičkog zdravlja. Ali ono što ne shvataju je da trening sa opterećenjem može biti vrlo korisna stvar za mentalno zdravlje.

Zahvaljujući naučnim istaživanjima dokazano je da trening sa opterećenjem može biti od koristi za prevenciju i lečenje različitih poremećaja mentalnog zdravlja (sve što utiče na mozak, ustvari) kao što su: anksioznost, depresija, hronična bolna stanja (osteoartritis i fibromijalgija), kognitivni poremećaji, simptomi hroničnog umora, nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja, poremećaji sna itd.

Još 2010. godine objavio je rezultate opsežnih istraživanja u članku pod nazivom Koristi za mentalno zdravlje odraslih od treninga sa opterećenjem. Autori su analizirali brojne naučne studije koje istražuju efekte treninga sa opterećenjem na različite poremećaje mentalnog zdravlja. Na kraju su predstavili i objasnili nekoliko mehanizama pomoću kojih trening sa opterećenjem može da utiče na različite oblike poremaćaja mentalnog zdravlja.

Depresija

Treniranje bilo koje vrste je efikasno u smanjivanju simptoma depresije kod ljudi koji imaju dijagnozu depresije. Sam trening sa opterećenjem se pokazao kao efikasan, uz potrebne modifikacije kako bi se razmatrao kao klinički značajan. Manja efikasnost je zabeležena kod starijih osoba sa dijagnozom depresije kao i kod pacijenata obolelih od karcinoma, kod kojih je takođe dijagnostifikovana depresija. Trening sa opterećenjem se pokazao kao veoma efikasan kod depresivnih „zdravih“ odraslih osoba kao i među studentima a umereno efikasan kod depresivnih pacijenata sa fibromialgijom, osteoartritisom ili povredama kičmene moždine.

Stanje hroničnog umora

Gumirane bućice

Vežbanje bilo koje vrste čini da se poboljšaju simptomi hroničnog umora od nisko do umereno efekasno, što je klinički značajno i očigledno bolje od kognitivno-bihejvioralne ili medikamentne terapije. Sam trening sa opterećenjem doveo je do najvećih poboljšanja u velikom broju različitih grupa pacijenata, kod kojih je dijagnostifikovano stanje hroničnog umora, uključujući pacijente koji boluju od fibromijalgije kao i od karcinoma.

Kognitivni poremećaji

Kognitivni poremećaji se odnose na poremećaje sposobnosti memorisanja, obrade informacija, rešavanja problema i izvršnog funkcionisanja. Pretpostavljam da bi se to sve moglo podvesti pod “snagu uma”. Vežbanje u celini, se pokazalo kao efikasno u poboljšanju kognitivnih sposobnosti kod starijih osoba (koje su uglavnom predmet ove vrste istraživanja).

Sam Trening sa opterećenjem je pokazao niske do umerene efekte na unapređenje gonitivnih sposobnosti kod starijih osoba. Kombinacija treninga sa opterećenjem i aerobnih aktivnosti dala je najbolje rezultate. Interesantno je da su najveća poboljšanja uslovljena treningom sa opterećenjem, zabeležena u rešavanju memorijskih zadataka.

Nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja

Trening sa opterećenjem je dobar kao i bilo koji drugi oblik treninga u poboljšanju opšteg samopouzdanja i samopoštovanja, iako kod ove vrste poremećaja treniranje ima male efekte na poboljšanje stanja. Istraživanje i teorija sugerišu da poboljšanja stanja nedostatka samopouzdanja i samopoštovanja, zavise i od specifične grupe faktora kao što su „fizička samoefikasnost“ i “ fizičko samopoštovanje“. Što verovatno objašnjava zašto treniranje ima mali efekat. Da bi ljudski fizikus postao efikasan pod uticajem treninga i da bi rezultati bili vidljivi, potrebno je vreme.

Poremećaji spavanja

Liveni tegovi

Generalno, ljudi koji treniraju imaju manje šanse da razviju poremećaj spavanja. Kod pacijenata sa depresijom kvalitet spavanja se poboljšao i do 30% posle 10 nedelja programa treninga sa opterećenjem. Međutim ako ste i „mentalno zdravi“ trening sa opterećenjem devinitivno poboljšava kvalitet sna. Trening sa opterećenjem visokog intenziteta daje bolje rezultate od treninga umerenog intenziteta.

Anksioznost

Trening sa opterećenjem je rezultirao umerenim smanjenje anksioznosti kod zdravih odraslih osoba. Takođe, samo umerena poboljšanja su zabeležena kod ljudi sa anksioznošću kao mentalnim poremećajem. Zanimljivo je da trening sa opterećenjem umerenog intenziteta  efikasnije utiče na stepen anksioznosti od treninga visokog intenziteta.

Pa kako to da jačanje mišića, dizanjem tegova utiče na poboljšanje stanja kod mentalnih poremećaja? Autori pomenutog članka predočili su nekoliko ideja o tome kako trening sa opterećenjem ima povoljne efekte na mentalno zdravlje. Prvo što je u rezultatima istraživanja bilo uočeno je da trening sa opterećenjem (naročito na samom početku programa) izaziva neuronske adaptacije (poboljšanje sposobnosti nervnog sistema da aktivira mišiće), kao i morfološke adaptacije (povećanje veličine i obima mišića itd). Neke od ovih nervnih adaptacije javljaju se u samom mozgu, tako da nije iznenađenje da ove promene takođe mogu pomoći drugim mentalnim procesima koji koriste iste moždane oblasti ili puteve.

Ukratko, trening sa tegovima može da ima pozitivne efekte na mentalno zdravlje tako što izaziva neurofiziološke i biohemijske promene, naročito u mozgu. Ako sumiramo razne koristi treninga sa tegovima, postaje jasno da je to nešto što bi svi trebali da rade. Često se pitam da li je to zbog toga što je život danas u savremeno doba mnogo lakši, sa alatima i tehnologijom koja nam je na raspolaganju, pa smo izgubili ne samo našu telesnu sposobnost da prevaziđemo fizičke izazove već isto tako i našu volju, odlučnost i mentalne sposobnosti.

Izvor : https://fitposle40

BMA , kompletna ponuda Fitnes i Teretana,

#Bmateretana #bmategovi #bmafitnes #bmaopremazateretanu #bmaopremazafitnes

#bućice #liveneploče #tegovisahvatačima

Vaš BMA !